Мој језик. Српски језик. Поносна сам на њега и са радошћу учим сва његова правила. Некада је тешко, али то знање ми даје сигурност и говорну културу.

            Тек сада учећи о историји српског језика у потпуности схватам какав је пут српског језика био од његовог настанка до данас. Из старословенског, за који су створили писмо Ћирило и Методије, настаје први књижевни језик код Срба. Пре дванаест векова настаје ћирилица великим трудом Климента и Наума која се временом мења и где је свако слово имало своjе име.

              Треба да будемо поносни на ,,Мирослављевo јеванђеље“, споменик културе писан српско словенском ћирилицом, украшен словима дивног и прелепог српског језика. Са поносом њиме је писао Свети Сава ,,Житије Светог Симеона“, Сефан Лазаревић ,,Славо љубве“. Кроз историју српског језика сазнајемо да слова која су некада постојала сада више нема и да су нека слова прешла у друга знакове.

             Значајне реформе наше ћирилице урадили су Сава Мркаљ, а касније Вук Караџић када и настаје писмо по Аделунговом принципу: ,,Пиши као што говориш, читај као што је написано“. Под утицајем руских учитеља настаје рускословенски кога разумеју и користе само образовани људи као што су Доситеј и Јован Стерија Поповић. Вук чини надчовечанске напоре да реформише ћирилицу и правопис. Сакупља десетине хиљада речи из народа и издаје ,,Српски рјечник“, дело које су ценили европски научници, филозофи и лингвисти.

           Трновит и дуг пут био је настанка српског језика. Много брилијантних умова радило је на њему. Сматрам да је човек, који не познаје довољно свој језик, човек који уопште не брине о себи самом и зато чувајмо свој језик јер и он чува нас.  

                                                                                                Олга Глигоријевић VIII2