All for Joomla All for Webmasters
osmn@mts.rs
032 720 393

Гледај како растемо

 

Ученици 5/2 ОШ „Момчило Настасијевић“ на часу одељенске заједнице донели су одлуку да засаде дрво и оставе траг у школском дворишту у знак сећања на своје прелепо детињство.

Овог пролећа у дворишту се чуо жагор и видео се озбиљан дечији рад и платан, који је дуговечан, брзо расте и до двадесет метара ка небу, својим крупним листовима свих нијанси зелене боје украсио је двориште између школе и предшколске установе.

„Циљ ове акције као и целог пројекта није само садња дрвета, него и чињеница да ми ученици схватимо како смо баш ми ти који могу бити покретачи позитивних идеја и да се бринемо за заштиту своје околине и читаве планете,“ рекла је Христина уверена да ће ово бити подстрек новим генерацијама да брину о природи и здравој околини.

„Када одрастемо и прођемо кроз школско двориште седећемо у хладу и присећаћемо се ових радосних дана и како је дивно живети међу људима који воле свет око себе и који су са љубављу посадили дрво,“ примећује Ања и седа на клупу на којој ће проводити доста времена у будућности.

Деца овог одељења организовала су се, купила садницу, ископала рупу, одговорно направила план за бригу о садници у наредном периоду, одрасли су подржали, помоглу сви колико су могли, а биљка ће својом лепотом да их усрећи, листом прочисти ваздух, хладом заштити, али највећа вредност ће остати дубоко у сећању које ће свако од њих понети.

 

Ученици 5/2 сваком новом првачићу

Учимо из прошлости о траговима своје књижевности

 

 

         Мој језик. Српски језик. Поносна сам на њега и са радошћу учим сва његова правила. Некада је тешко, али то знање ми даје сигурност и говорну културу.

            Тек сада учећи о историји српског језика у потпуности схватам какав је пут српског језика био од његовог настанка до данас. Из старословенског, за који су створили писмо Ћирило и Методије, настаје први књижевни језик код Срба. Пре дванаест векова настаје ћирилица великим трудом Климента и Наума која се временом мења и где је свако слово имало своjе име.

              Треба да будемо поносни на ,,Мирослављевo јеванђеље“, споменик културе писан српско словенском ћирилицом, украшен словима дивног и прелепог српског језика. Са поносом њиме је писао Свети Сава ,,Житије Светог Симеона“, Сефан Лазаревић ,,Славо љубве“. Кроз историју српског језика сазнајемо да слова која су некада постојала сада више нема и да су нека слова прешла у друга знакове.

             Значајне реформе наше ћирилице урадили су Сава Мркаљ, а касније Вук Караџић када и настаје писмо по Аделунговом принципу: ,,Пиши као што говориш, читај као што је написано“. Под утицајем руских учитеља настаје рускословенски кога разумеју и користе само образовани људи као што су Доситеј и Јован Стерија Поповић. Вук чини надчовечанске напоре да реформише ћирилицу и правопис. Сакупља десетине хиљада речи из народа и издаје ,,Српски рјечник“, дело које су ценили европски научници, филозофи и лингвисти.

           Трновит и дуг пут био је настанка српског језика. Много брилијантних умова радило је на њему. Сматрам да је човек, који не познаје довољно свој језик, човек који уопште не брине о себи самом и зато чувајмо свој језик јер и он чува нас.  

                                                                                                Олга Глигоријевић VIII2