Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету државним манифестацијама које се одржавају 11. новембра у 11 часова, у знак сећања на 11. новембар 1918. године у 11 часова, када је на снагу ступило примирје у Првом светском рату. Поводом обележавања 99. годишњице Дана примирја, истога дана и у исто време, на Српском војничком гробљу у Битољу у Републици Македонији одржана је церемонија полагања венаца коју је предводио помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Милошевић.
Ученици основних и средњих школа из Горњег Милановца, међу њима и наши осмаци Немања Петровић и Никола Филиповић, уз пратњу наставника историје, који су пар месеци раније учествовали на такмичењу у друштвеној игри „Битка на Дрини“, имали су прилику да присуствују овом догађају, уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Удружења бораца Сабор из Горњег Милановца, председника Удружења Воја Боровњака, као и Општине Горњи Милановац.
Током два дана били смо део експедиције која је кренула пут Македоније, а коју су чинили: студенти Криминалистичко-полицијске и Војне академије из Београда, представници Министарства за рад и Војске Србије, представници Удружења бораца Сабор из Горњег Милановца, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918, Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца, Удружења ратних ветерана 63. падобранске бригаде.
Полагању венаца и обележавању Дана примирја у Битољу присуствовали су бројни гости, представници Владе Републике Македоније, удружења Срба у Републици Македонији, делегације Грчке, Француске, Велике Британије, Русије, САД-а, Кине, Белгије, Италије, Румуније, Аустрије, Немачке, Мађарске, Бугарске.
Државном церемонијом и полагањем венаца одата је пошта погинулим српским војницима чији земни остаци почивају и на другим стратиштима у околини Битоља, на гробљима у селима Бач, Живојно, Добровени, и Скочивир, у подножју Кајмакчалана, куда се протезала линија ратних операција пробоја Солунског фронта.
Обилазак српских војничких гробаља свакако не би био потпун без госпође Љиљане Танасијевић, конзула Амбасаде Србије у Скопљу, која је са својим сарадницима истраживала стратишта српских јунака и која нам је, овом приликом, била драгоцен извор информација.
Српско војничко гробље у Битољу налази се надомак археолошког локалитета „Хераклеја“ из 4. века п.н.е, а граничи се са градским гробљем „Буково“. Споменик у облику крста и костурница налазе се на узвишици, а на њему бела мермерна плоча са урезаним текстом: „Слава храбро палим јунацима за ослобођење и уједињење 1912. – 1918. године“. На гробним парцелама налази се 1321 крст, али се претпоставља да, икључујући и костурницу, на овом гробљу почива око 4500 војника. На гробљу се, поред металних крстова, са бројевима и без имена погинулих, а направљених од војничких кревета, налази и 20-так камених надгробних споменика умрлих ратника.
У селу Бач, поред сеоске цркве, сачуван је део споменика српских страдалника, а одмах уз црквену порту и рушевина некадашњег Штаба Врховне команде, који је ту премештен из Грчке, после победе на Кајмакчалану 1916. године и где је остао наредне две године. Овде је извесно време боравио и регент Александар Карађорђевић, а зграда је по завршетку ратова била у функцији сеоске основне школе.
У селу Живојно, поред сеоске цркве, налазе се обележја најхрабријих ратника чувеног Другог пешадијског, „Гвозденог пука“, Моравске дивизије, од којих су чак шесторица одликовани Карађорђевом звездом. На гробљу су сахрањени погинули ратници из 1916. године. Овде, међу својим саборцима, почива и капетан Љубомир Којовић, један од најодликованијих ратника Гвозденог пука, са две Карађорђеве звезде, три Милоша Обилића, два Бела орла. На гробљу смо пронашли добро очуван споменик капетана Милана Маринковића из Доње Шаторње.
У селу Добровени, поред сеоске цркве, налази се споменик још једног од најхрабријих ратника Гвозденог пука, поручника Јанаћка Јовића, велике љубави Флоре Сандс, иркиње која је са српском војском прошла све страхоте Првог светског рата и која је први странац и прва жена официр у нашој војсци.
У селу Скочивир обишли смо два гробља на којима почивају српски ратници, једно у самом селу, поред сеоске цркве, а друго пар километара даље, покрај Црне реке, на путу према Кајмакчалану. По први пут једна званична делегација наше земље посетила је ово стратиште са неколико стотина гробова и положила венце на обележја српских страдалника.
