Са намером да укаже на значај шума и њихов утицај на  опстанак човечанства, Генерална скупштина Европске пољопривредне конфедерације  донела је  1971. године одлуку да се дан пролећне равнодневнице на северној, односно дан  јесење равнодневнице на јужној Земљиној хемисфери -  21. март, прогласи светским Даном шума који има за циљ да укаже на важност и значај њиховог очувања.

Шуме се вековима немилосрдно крче да би се створио простор за нова насеља, пољопривредне површине, фабрике и саобраћајнице. Уништавањем шума настају еколошке промене са штетним последицама, међу којима су првенствено промене земљишта и климе, а с тим у вези и нестанак многих биљних и животињских врста. Шуме су од суштинског значаја за опстанак људи и животиња. Оне штите од поплава, ерозије, клизишта, чувају залихе чисте воде и производе кисеоник. Шумска пространства оправдано се називају плућима планете, јер апсорбују велике количине угљен-диоксида, стварајући кисеоник који удишемо. Оне такође смањују количину штетиних гасова, утичу на смањење ефекта стаклене баште и на тај начин имају велики значај у борби против климатских промена.