Učimo iz prošlosti o tragovima svoje književnosti

Moj jezik. Srpski jezik. Ponosna sam na njega i sa radošću učim sva njegova pravila. Nekada je teško, ali to znanje mi daje sigurnost i govornu kulturu.

Tek sada učeći o istoriji srpskog jezika u potpunosti shvatam kakav je put srpskog jezika bio od njegovog nastanka do danas. Iz staroslovenskog, za koji su stvorili pismo Ćirilo i Metodije, nastaje prvi književni jezik kod Srba. Pre dvanaest vekova nastaje ćirilica velikim trudom Klimenta i Nauma koja se vremenom menja i gde je svako slovo imalo svoje ime.

Treba da budemo ponosni na ,,Miroslavljevo jevanđelje“, spomenik kulture pisan srpsko slovenskom ćirilicom, ukrašen slovima divnog i prelepog srpskog jezika. Sa ponosom njime je pisao Sveti Sava ,,Žitije Svetog Simeona“, Sefan Lazarević ,,Slavo ljubve“. Kroz istoriju srpskog jezika saznajemo da slova koja su nekada postojala sada više nema i da su neka slova prešla u druga znakove.

Značajne reforme naše ćirilice uradili su Sava Mrkalj, a kasnije Vuk Karadžić kada i nastaje pismo po Adelungovom principu: ,,Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano“. Pod uticajem ruskih učitelja nastaje ruskoslovenski koga razumeju i koriste samo obrazovani ljudi kao što su Dositej i Jovan Sterija Popović. Vuk čini nadčovečanske napore da reformiše ćirilicu i pravopis. Sakuplja desetine hiljada reči iz naroda i izdaje ,,Srpski rječnik“, delo koje su cenili evropski naučnici, filozofi i lingvisti.

Trnovit i dug put bio je nastanka srpskog jezika. Mnogo brilijantnih umova radilo je na njemu. Smatram da je čovek, koji ne poznaje dovoljno svoj jezik, čovek koji uopšte ne brine o sebi samom i zato čuvajmo svoj jezik jer i on čuva nas.  

                                                                                                Olga Gligorijević VIII2